EEG u toku spavanja
Spavanje pomaže da se registruju abnormalna električna aktivnost u mozgu. U slučajevima kada EEG u budnom stanju ne pruža dovoljno informacija za 20 minuta za dijagnozu epilepsije, EEG se radi u toku sna. EEG u toku spavanja je jedan od najčešće korišćenih metoda aktivacije.

Korisno je da pacijent ne spava noć pre EEG snimanja bi se lakše spavao tokom dana ili da bi se povećalo verovatnoću abnormalnih talasa mozga

EEG-(elektroencefalografIija)
Električna aktivnosti koju proizvode nervne ćelije u mozgu,tokom spavanja i budnog stanja, štampaju se na papiru u obliku moždanih talasa.

KADA TREBA EEG DA SE URADI?
Normalna električna aktivnost mozga se u mnogim slučajevima poremećuje, uglavno Epilepsijom. Procena moždanih talasa koji čine EEG daje informacije o mjestu i obliku ovog poremećaja. U mnogim neurološkim bolestima osim epilepsije, ispitivanje EEG-a služi za ispitivanje uzroka glavobolje i procenu moždanih funkcija. Naročito, metode ispitivanja koji će utvrditi uzroke nesvesti, dijagnozu epilepsije i određivanje njegovog tipa je EEG.

KAKO SE RADI EEG SNIMANJE?
Električna aktivnost mozga se prenosi na EEG uređaj pomoću malih metalnih elektroda postavljenih na regionu glave pacijenta i podaci se snimaju na računaru oko 20 minuta. Za pacijenta nema strujnog prenosa tokom snimanja, i pacijent ne oseća nikakvu bol. EEG može da se uradi u svim starosnim grupama I tokom trudnoće. Ne sadrži zračenje.

PRIPREME PRED SNIMANJE ?
Poželjno je da se opere kosa na dan snimanja kako bi se izbegle smetnje u pregledu EEG-a. Ako je pacijent korisnik medikamentoyne terapije, ne treba da se prekida uzimanje lekova I ista terapija se nastavlja i na dan snimanja , doktor koji radi EEG treba da bude informisan o vrsti uzimanja terapije

EMG (Elektromiografija)
Elektromijografija je električno praćenje nerava i mišića u našem telu. EMG ispitivanjem proverava se da li periferni nervi na glavi, rukama, nogama i telu funkcionišu normalno.

KADA JE POTREBNO DA SE URADI EMG ?.

  • Povrede Nerva
  • Nervni poremećaj (sindrom karpalnog tunela i sl.)
  • Hernije u leđima i na vratu
  • Osečaj utrnutosti i sagorevanja na rukama i nogama
  • Paraliza lica
  • Dijagnoza bolesti koje poremete nervne funkcije (metaboličke bolesti kao što je dijabetes)
  • Dijagnoza bolesti mišića
    • Radi se tokom dijagnoze bolesti kičmene moždine koje prolaze kroz mišiće.