U slučaju da je dnevni unos energije prekomeran, neutrošena energija se čuva u telu kao mast i izaziva gojaznost. Očigledno, gojaznost je rezultat ovog disbalansa unosa i potrošnje kalorija; ona je prihvaćena kao bolest koja negativno utiče na kvalitet života , jer je energija (kalorija) unosa viša od potrošene energije, a višak energije se skladišti u telu kao mast (20% ili više). Gojaznost definiše i Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) kao akumulaciju viška masti u telu u meri u kojoj ona može ugroziti zdravlje.

KAKO SE MERI GOJAZNOST I KLASIFIKACIJA

U osnovi, gojaznost se može meriti pomoću ITM (indeks telesne mase). ITM je numerički rezultat deljenja telesne težine i na osnovu rezultata se klasifikuje gojaznost.

Prema klasifikaciji koju je odredila Svetska zdravstvena organizacija;(WHO)

Ukratko, klasifikacija
BMI ispod 18.5 smatra se da nema dovoljnu težinu
BMI 18.5 – 24.9 normalna težina
BMI 25.0 – 29.9 višak težine
BMI 30.0 – 39.9 gojazno
BMI preko 40.5% morbidno (ozbiljno) gojazno

ZAŠTO SMO GOJAZNI ?

Gojaznost se često vidi kod ljudi koji imaju visokokaloričnu ishranu i fizički su manje aktivni ili malo vežbaju. Osim toga, genetski predisponirani, hormonski poremećaji, psihološki problemi i sledeći antipsihotici (lekovi) takođe su među uzrocima gojaznosti.

Iako među ljudima postoji verovanje da je gojaznost povezana sa nižim stopama metabolizma, ovo je zapravo retka uzročica.

Studije su pokazale da nasleđivanje ili genetski faktori igraju ulogu u formiranju gojaznosti za 25-40%. Gojaznost kod dece gojaznih roditelja je 2-3 puta veća od gojaznosti u drugim sredinama. Ako su oba roditelja gojazna, 80% dece razvija gojaznost u odraslim godinama.

DA LI SAM JA GOJAZAN ?

BMI vrednost osobe visine 170 cm i težine 120 kg: 1,7 * 1,7 = 2,89 120 / 2,89 = 41,5 je morbidno (seriozno) gojazan pacijent i zahteva apsolutni tretman. Svetska zdravstvena organizacija usvojila je termin gojaznost za sve osobe sa vrednošću BMI od 30% i više

DA LI JE GOJAZNOST BOLEST KOJA SE LEČI ?

Tretman gojaznosti je neophodan, dug i kontinuiran proces koji zahteva određivanje i delotvorno učešće pojedinca. Činjenica da su mnogi razni faktori i etiologija odgovorni za gojaznost, čineći prevenciju i lečenje ove bolesti izuzetno teškim i komplikovanim. Zbog toga je potreban multidisciplinarni pristup i tim lekara, dijetetičara, psihologa, fizioterapeuta u lečenju gojaznosti. Izbor samo jednog od sledećih modaliteta lečenja je lažna opcija i uspešni rezultati se dobijaju samo kada se koristi kombinovana opcija u lečenju gojaznosti.

Cilj lečenja gojaznosti je smanjenje rizika od morbiditeta i mortaliteta povezanih sa gojaznošću, sa ciljem da se izgubi višak mase i dobija realna telesna težina, da se obezbede adekvatne i uravnotežene navike u ishrani i da se poveća kvalitet života 6-mesečno smanjenje telesne težine pruža važne prednosti u sprečavanju zdravstvenih problema uzrokovanih gojaznošću. Metode koje se koriste kod lečenja gojaznosti podeljene su na 5 grupa. Ovi metodi uključuju;

Gojaznost sa nutritivnom terapijom:

  • Cilj je smanjenje telesne težine do nivoa koji treba da bude prema visini (BMI = 18,5 – 24,9 kg / m2). Ne treba zaboraviti da je tretman medicinske ishrane (dijeta) specifičan za pojedinca. Inicijalno utvrđeni ciljevi mogu biti idealna težina koju pojedinac treba da ima ili iznad idealne težine.
  • Dijete za mršavljenje koje treba primeniti trebalo bi da budu u skladu sa odgovarajućim i uravnoteženim smernicama za ishranu. Cilj je dati ispravnu nutritivnu naviku pojedincu i održati tu naviku.
  • Kada telesna težina dostigne željeni nivo (ITM = 18,5 – 24,9 kg / m2), povećanje telesne težine treba sprečiti i održavati normalnu težinu.

Dok je efekat terapije vežbanjem gubitka težine i dalje kontraverzan, svakako je prihvaćeno da fizička aktivnost doprinosi gubitku mase masti i gubitak masti u predelu stomaka i sprečavanje gubitka mišićne mase koje se mogu videti prilikom dijete. Sa terapijom vežbanja, može se sprečiti povećanje telesne težine pojedinca u cilju podrške medicinskoj ishrani i sprečiti slabljenje i povećanje telesne težine.

Odraslima se savetuje da koriste fizičke aktivnosti umereno 30 minuta svakog dana. Ovaj nivo aktivnosti omogućava dnevnu potrošnju energije od 840 kJ (200 kilograma). Svrha je da se gojazne osobe svakog dana bave fizičkim aktivnostima. Potrošnja energije tela zavisi od telesne težine i intenziteta aktivnosti osobe.

Osnovni principi vežbanja su sledeći:

  • Vrsta vežbanja; Šetnja, Povećanje dnevnih aktivnosti, Vežbe otpora
  • Trajanje vežbe; Svakog dana ili najmanje 5 dana u nedelji
  • Vreme trajanje vežbe; 40-60 min / jednom dnevno, 20-30 min / dva puta dnevno
  • Intenzitet vežbe; 50-70% maksimalne potrošnje kiseonika

Kod gojaznih pojedinaca, najvažnija pitanja koja se uzimaju u obzir prilikom vršenja programa vežbanja su da se rizik od povreda zadrži na minimumu, uz povećanje potrošnje energije. Preporučeni program vežbanja treba da bude specifičan za pojedince, zabavan, primenljiv i kompatibilan sa svakodnevnim životnim navikama pojedinca.

Terapija modifikacije ponašanja pod kontrolom telesne težine je oblik tretmana sa ciljem promene ili smanjivanja negativnih navika vezanih za ishranu i fizičku aktivnost koja sprečava prekomerno povećanje telesne težine i postaje način zdravog života same osobe povećanjem pozitivnih navika. Koraci tretmana su u pravcu promene loših navika.

  1. Samokontrola
  2. Podsticanje kontrole
  3. Alternativni razvoj ponašanja
  4. Ojačanje, samopouzdanje
  5. Kognitivno (perceptivno) restruktuiranje
  6. Socijalna podrška

Lekovi koji se koriste u lečenju gojaznosti nisu pogodni za pojedince sa blagim do umerenim porastom težine. Od velikog je značaja da su upotrebljeni lekovi pouzdani i ne štete zdravlju, da imaju odgovarajući efekat na etiologiju koja uzrokuje gojaznost, da nemaju kratkoročne ili dugoročne neželjene efekte ,da ne smeju da stvaraju zavisnost i da ovi lekovi treba da se koriste uz medicinsku kontrolu i savete.

Da bi tretman gojaznosti bio uspešan, pacijent se mora složiti da nastavi sa lečenjem i terapijom , kao i lečenjem lekovima i da redovno dolazi na preglede i kontrole.

Hirurški pristup gojaznosti je u osnovi u dva koraka;

Cilj bariatrijske hirurgije je smanjenje unosa energije u telu. U ovu svrhu radi se operacija želudačne obilaznice (smanjenje gastrointestinalnog i želudačnog volumena), operacije smanjenja volumena želuca se vrši nakon odstranjivanja viška kilograma.

Drugi zahvat je uklanjanje postojećeg masnog tkiva lokalizovanog u različitim delovima tela. Ovaj tretman je estetski.

ŠTA JE HIRURGIJA GOJAZNOSTI ?

Hirurgija gojaznosti je trenutno u svetu najefikasniji, najbrži i najdugoročniji način i tretman kojim se obezbeđuje gubitak težine. Treba zapamtiti da je gojaznost bolest koja zahteva multidisciplinarni pristup. Glavni faktor u ovom tretmanu je prilagođavanje pacijenta i njegova saglasnost je apsolutno neophodna za ovaj trajni tretman.

KOJIM PACIJENTIMA SE RADI HIRURGIJA GOJAZNOSTI
Preporučuje se pacijentima sa indeksom BMI od 40 ili više I u slučajevima gde su drugi tretmani bili bez uspeha. Međutim kod indeksa BMI 35, preporučuje se osobama sa dodatnim bolestima.

Treba imati u vidu da prvih 24 meseca nakon operacijskog zahvata ne treba da se planira trudnoća.

KOJI SU OPERACIJSKO TEHNIČKI ZAHVATI GOJAZNOSTI
Pre svega, sve tehnike hirurgije gojaznosti su laparoskopske (zatvorene) operacije. U nekim slučajevima, otvorena je operacija.
Hirurgija gojaznosti može se podeliti na dva dela.

  1. Hirurgija smanjenja zapremine
    U ovoj grupu spadaju , želudac , rukav želuca i stomačni deo, i
  2. Apsorbujuća hirurgija

ZAŠTO HIRURŠKI TRETMAN ?

Hirurški tretman je najefikasniji i sigurniji način u lečenju gojaznosti. Jer hirurški tretman
motiviše pacijente

  • podseća kako je teško doneti odluku, ali pravilnu odluku
  • obezbeđuje efikasan gubitak telesne mase u ranoj fazi
  • ovaj brz i efikasan gubitak telesne mase takođe povećava poverenje i samopouzdanje pacijenta, što dovodi do dodatnog gubitka težine
  • važno je zapamtiti da je gojaznost bolest koja se može lečiti
  • ima pozitivan efekat kod dijabetesa, hipertenzije, povišenog holesterola, problema sa zglobovima, respiratornih problema,
  • posebno u 30% pacijenata sa dijabetesom koji koriste insulin,imamo poboljšanje odmah nakon operacije želudačne obilaznice tako da 70% ovih pacijenata u narednih 6 meseci potpuno se oslobađaju upotrebe insulina.
  • Kao rezultat, hirurški tretman morbidne gojaznosti nastavlja sa određenim koracima kako bi postao zlatni standard.

OPCIJE HIRURŠKOG TRETMANA

Ove hirurške opcije možemo podeliti na dva dela

  1. HIRURGIJA OGRANIČENJA
  2. HIRURGIJA OGRANIČENJA I ABSORBIRANJA

HIRURGIJA OGRANIČENJA

  1. Manžela na želucu (gastrični silikonski pojas)
  2. Želudac cev (gastrektomija rukava želuca)
  3. Spajanje želuca (gastrična plikacija)